Pogledaj dom svoj andjele

    Za razliku od predhodne pesme koju sam analizirala, "Pogledaj dom svoj andjele" od Bore Čorbe je realna i govori o ozbiljnim problemima,  s kojima se suočavaju ljudi celog sveta. Iako mnogi potcenjuju muzičke tekstove iz očigledno dobrih razloga kao što je turbo poezija, ova pesma je pravi primer socijalne poezije, koja kroz rok muziku dobija još simboličnije značenje i prenosi jednu veoma važnu poruku koju tek shvatamo kada uzmemo vreme da proučimo tekst. Tema ove pesme je, ustvari jednostavno rečeno istina. Ljudi često vide samo ono što žele ne osvrćući se oko sebe, već kao konji sa ularom samo gledamo ono što je odmah ispred nas misleći samo na sebe i svoje probleme a ne i kako utičemo na druge, i šta se oko nas nalazi. Ponekad moramo da se probudimo i podsetimo se da oko nas ima mnogo bede sirotinje i teškog života, ljudi koji su ostali bez ičega i bez ikoga i sada se sami bore ali ipak posustaju pod moći okrutnog i grubog sveta. 

   Zbog ovakvog života Bora se pita šta se deslio sa onim legendarnim ađelom čuvarom, gde je sad kada nam treba, i da li će nam ikada pomoći.  Da li će videti koliko sveta boluje ili će ipak ti ljudi postati samo stado kojim manipulišu malobrojni ali moćni velikani. Jedan od stihova koji govori o političkom i socijalnom stanju mnogih država je: "Svima su stavili amove, sebi sagradili hramove, ruke im ogrezle u krv", ne samo što govori o načinu na koji se tretiraju nedužnih i već izmučeni ljudi već govori i o iskorišćavanju njihovih zadnjih resorsa za pravljenja nečeg preteranog i nepotrebnog što je odraz čistog egoizma i pohlepe. Pisac nam šalje poruku da je dosta više bilo i govori anjđelu da je vreme da se narod osveti onima koji su ga toliko dugo iskoršćavali i lagali, i oduzimali im i zadnju kap nade, on želi da osete kako je to bilo i da to prozive pa makar i umrli. Poruka je da se moramo boriti za samostalnosti, svoje ja, nemožemo biti zauvek u okovima, ograničeni i povodljivi, nesmemo dozvoliti da nam bilo šta ili bilo ko "kičmu polomi". Takođe moramo imati srca i duše i ponekad se osvrnuti na one kojima je gore i pokušati da pomognemo, kako nam duše ne bi bile proklete.